U Interpretacijskom centru Kuća Petra Preradovića, 13. 5. 2022., održani su 53. literarni susreti u organizaciji Osnovne škole "Petar Preradović" iz Pitomače. Bogat uvodni program započeo je recitacijom pjesme „Rodu o jeziku,“ zatim se prisutnima obratio ravnatelj škole. Uslijedili su glazbeno – scenski nastupi: školskog zbora, KUD-a Petar Preradović iz Grabrovnice i Helene Jakšić koja je izvela predstavu „Kako sam uplovila u fejsovske vode.“
Zatim su na red došli literarni radovi gostujućih škola: Gimnazija „Petar Preradović“ Virovitica, Osnovna škola Molve, Osnovna škola Đurđevac, Osnovna škola „prof. Franje Viktora Šignjara“ Virje, Osnovna škola „Petar Preradović“ Pitomača. Na kraju se prisutnima obratila književnica Vlasta Golub.
Program su vodile Lucija i Anastazija, a svi sudionici su dobili prigodne poklone.
Donosimo vam dva rada:
Zašto bih ja bio dobar predsjednik?
Dragi moj 4.b, želite li da vam kažem sve ili samo dio kako bih vas ja vodio? Kada bih sve svoje ideje nabrajati stao, ne bih tako brzo prestao. Zato ću kratak i jasan biti i neću vas dugo daviti. Da sam ja predsjednik, sve bi drugačije bilo. Prvo bih svima zadaće zabranio. Školski sat bih na pet minuta skratio, a s ispitima se nitko ne bi patio. Školske torbe bi vam puno lakše bile jer bi se u njima samo petice nosile. A učiteljica bi tu samo bila kako bi nam učionicu ukrasila. Ah, već sad vidim da sam vas sve osvojio, a još nisam ni pola toga nabrojio. Zato ću sa svojima nabrajanjem stati i malo vas razočarati.. sve sam ovo iz glave izvukao kako bih vašu pažnju privukao. Ja ću ustvari običan Jakov biti, ali ću se za naš razred još više boriti i svugdje nas u pravom svijetlu predstaviti. Između nas razlika ne smije biti i svatko može svoje mišljenje izraziti. Za sve ostalo mi trebate priliku dati i za predsjednika me izabrati, a ja vas sigurno neću razočarati.
Na kraju ako se i ne slažete s time, dajte mi glas zbog dobre rime.
Jakov Mađar, 4. razred
Podravec o prirodi
Jezuš Kristuš, kaj je to došlo na ovaj svet?!
Denes zidem van, kad ono leje žuta kiša. Zrak smrdi, nema ni tiča na nebu, a ne čuju se ni muve v zraku. Sega zraka smo zgadili z tim našim autima. Ne ni čudo, kad se više niko ne vozi z becikljinima, a bormeš se ljudi baš više ne šeču. A, iskreno, da vam prav velim, ne sečam se gda sem zadnji put kakvog cveteka pobral na putu do posla. Nemreš više, prav za prav, ni poštene trave videti, sami beton i asflat.
A tek ova denešnja dečurlija! Sad sem baš srel tri klipana. Čereva im vise do kolena. Ti v životu nesu pojeli čušpajza. V jednoj ruki drže picu, a v drugoj nekakvu črnu limenku, valjda od Coca-Cole. V moje vreme, gda smo bili žeđni, smo si spili vode. Nesmo ni znali za nekakve bambuče, Sprite i Red Bulle. A znate kaj me najviše vužge? To kaj denešnja balavurdija opče nema osečaj za prirodu oko sebe. Natulje mobitele na vuva i iču smeče di im se čefne. Meni bi moj japa tak lepo rastgnul vuva da sem ja tak ital po našem dvorišču. I onda, kaj pa se čudimo? Priroda i zrak oko nas su tak rijavi, a se smo to mi samo napravili.
Eto, ja na kraju mislim da je prije bilo lepše, ali, opet, ko sem ja?! Samo stari Podravec koji nikaj ne zna.
Jan Stilinović, 6. razred
